Šta je zubni kamenac i da li ga treba uklanjati?

Zubni kamenac nastaje mineralizacijom (očvršćavanjem) mekih naslaga na zubima a u njega se ugrađuju i magnezijumove i druge soli iz pljuvačke. Kamenac je žućkaste boje, ali dolazi do njegovog prebojavanja pigmentima iz hrane i pića. Kod pušača dolazi do prebojavanja u crnu boju. Kamenac se najčešće nakuplja sa jezične strane donjih prednjih zuba i sa obrazne strane kod gornjih kutnjaka. Kamenac treba redovno otklanjati. To se radi ultrazvucnim aparatom. Gomilanje zubnog kamenca može dovesti i do oboljenja desni, i to najpre do gingivitisa – desni postaju osetljiviji, otiču i ponekad i krvare. Ukoliko ovo stanje traje izvesno vreme, postepeno dolazi do pojave periodontitisa – veoma ozbiljnog oboljenja desni.

Da li treba ispirati ranu posle vadjenja zuba?

Nikako, ispiranjem rane vodom , toplim čajevima ili alkoholom bi ste isprovocirali naknadno krvarenje iz rane ili bi ste izbacili krvni ugrušak iz rane što bi za posledicu imalo bolno, produženo i otežano zarastanje rane.

Da li je stetno izbeljivanje zuba?

Ne! Mnoge studije su pokazale da ova mikroinvazivna stomatološka intervencija nije štetna, pogotovo metode koje se koriste pod kontrolom stomatologa! Novi preparati za izbjeljivanje zuba sadrže preparate fluora pa su zubi nakon izbeljivanja bolje mineralizovani i otporniji na karijes! Američka dentalna asocijacija je objavila svoj stav koji kaže: "Beljenje zuba indikovano od strane stomatologa koje se vrši u kućnim uslovima, preparatima renomiranih proizvođača, a pod stalnim nadzorom stručnog lica u relativno kratkom vremenskom trajanju, apsolutno je siguran i efikasan način izbeljivanja zuba".Deci I trudnicama se ne preporucuje izbeljivanje zuba.

Sta je parodontopatija (parodontoza)?

Posle karijesa parodontopatija je najrasprostranjenije oboljenje. Čak 90% stanovništva ima neki oblik parodontopatije. Parodontopatija zahvata potporni aparat zuba ili parodoncijum. Patološki procesi koji se odvijaju u toku parodontopatije vode ka postepenom, ali progresivnom oboljevanju i konačnom gubitku jednog ili više zuba. Opasnost je što parodontopatija ne boli sve dok ne dođe do komplikacija. Bolest počinje neupadljivo krvarenjem desni i može početi još u ranoj mladosti. Parodontopatiju izaziva dentalni plak koga 80% čine mikroorganizmi to jest bakterije.U zubni plak se taloze mineralne soli iz pljuvacke I nastaje zubni kamenac. Zubni kamenac uzrokuje zapaljenje desni (gingivitis). Ukoliko se gingivitis ne leči, zapaljenje se širi i propada parodoncijum. Formiraju se parodontalni džepovi (prostor izmedju zapaljenih desni i korena zuba), koji su najvažniji znak parodontopatije. Zubi postaju preosetljivi na mehaničke, termičke i druge nadražaje. Destruktivni procesi u alveolarnoj kosti koji se odvijaju u toku parodontopatije mogu dovesti do stvaranja parodontalnih apscesa koji čine žarišta, čime su ugroženi i udaljeni organi i sistemi. Zubi počinju da se klate, a u krajnjem stadijumu ispadaju.

Da li je posle lečenja (vađenja živca) zub "mrtav"?

To se samo tako kaže (i nije tačno). Dok je imao "živac" (nervno-vaskularni snop), on se preko njega hranio. Pored nerva u zub je ulazila jedna mala arterija a iz zuba je izlazila mala vena. Osnovna ishrana je išla preko te male arterije. Kada je pulpa obolela, da bi zub bio sačuvan, potrebno je da se odstrani ta obolela pulpa ("živac") koja je hranila zub. Ali, vađenjem "živca" zub nije mrtav, jer on dobija ishranu iz krvnih sudova koji dolaze iz vilične kosti. Tačno je da je ishrana takvog zuba umanjena, ali on nije nikako mrtav. Jer, da je tako, organizam bi ga odbacio kao strano telo. Tako lečen zub je krtiji od ostalih zuba i često je potrebno da se ojača kočićem. Takav zub je često i tamniji od ostalih i moze se izbeliti.

Da li treba menjati stare amalgam plombe?

Bez obzira što je danas u nekim krugovima velika povika na amalgamske plombe ja mojim pacijentima savetujem da menjaju stare amalgamske plombe samo onda kada je to neophodno (ako je plomba loša, ako se vide naprsline, ako je veza sa zubom oslabila, ako se pojavio karijes pored plombe). Naravno, ako pacijent iz estetskih razloga želi da zameni postojeće amalgamske plombe mi ćemo mu u svakom slučaju izaći u susret i postaviti kompozitne (bele) plombe.

Da li treba popravljati mlecne zube?

Mlečne zube treba popravljati, pošto je njihovo zdravlje veoma bitno za pravilan razvoj vilica. Mlečne zube treba tretirati isto kao i stalne.

Sta je implantat?

Dentalni implantat je struktura koje po postavljanju u vilične kosti ima za zadatak da u potpunosti simulira funkciju korena zuba. Ugrađuje se u viličnu kost da bi nosio različite zubne nadoknade ili da bi stabilizovao proteze. Postoje i implantati koji se koriste kao pomoć kod ispravljanja zuba ortodontskim aparatima.

Da li je bolje ugraditi implantat ili napraviti most?

Kada nedostaje jedan zub a postoji dovoljna količina zdrave kosti  i kada su zdrave desni, savetuje se ugradnja implantata jer tako ne oštećuju susedni zubi. Za most kojim bi se nadoknadio nedostatak jednog zuba treba izbrusiti dva susedna zuba koji su nosači mosta. Most se izrađuje u slučajevima kada nema uslova za impalantaciju, kada su zubi koji treba da nose most već indikovani za izradu krunica i kada je to želja pacijenta.

Da li boli ugradnja implantata?

Implantat se ugrađuje hirurški u lokalnoj anesteziji tako da pacijent ne oseća bol. Posle prestanka dejstva anestezije moze da se javi bola koji se eliminiše uzimanjem analgetika.

Koliko se čeka na mostove od ugradnje implantata?

Neposredno posle ugradnje implantata pacijent može da dobije privremene krunice ili mostove. Za definitivne krunice ili mostove najčešće se čeka četiri do šest meseci. To je period koji je potreban da bi  došlo do koštanog zarastanja implantata i njegovog uvršćivanja. 

Postoji li starosna granica za ugradnju implantata?

Uz izuzetak dece gde rast i razvoj vilica nisu završeni, ne postoji starosna granica za ugradnju implantata. Ako postoje dobri uslovi za ugradnju impantata godine pacijenta nisu prepreka. Čak i kada su ti uslovi nepovoljni, pomoću određenih hirurških zahvata mogu se korigovati.